Проглашавање независности Индонезије: Позадина, Садржај текста, Разлике

17. август 1945. је историјски датум за све држављане Индонезије. Јер у петак, 17. августа 1945. године, почели су историјски догађаји у вези са проглашењем независности Индонезије.

Проглас о независности одмах је прочитао Ир. Соекарно у пратњи др. Мохаммад Хатта која је одржана у Јалан Пегангсаан Тимур Но. 56, централна Џакарта.

А. Позадина проглашења

6. августа 1945. године, атомску бомбу су на јапански град Хирошиму бациле Сједињене Државе, које су почеле да деморалишу јапанску војску.

Дан касније, индонежанска припремна истражна агенција за независност (БПУПКИ), или Докуритсу Јунби Цосакаи променио име у Припремни комитет за независност Индонезије (ППКИ), или Докуритсу Јунби Инкаи на јапанском.

Овим се жели додатно нагласити жеља и сврха постизања независности Индонезије.

9. августа 1945. на град Нагасаки бачена је друга атомска бомба због чега се Јапан предао Сједињеним Државама и њиховим савезницима.

Овај тренутак је искористила Индонезија за проглашење своје независности.

Соекарно и Хатта као лидери ППКИ и Радјиман Ведиодининграт као бивши председавајући БПУПКИ пребачени су у Далат у Вијетнаму како би се састали са маршалом Терауцхијем.

Речено им је да су јапанске трупе на ивици пораза и да ће Индонезији дати независност.

У међувремену, 10. августа 1945. године, Сутан Сјахрир је преко радија чуо вест да се Јапан предао савезницима.

Подземни борци припремају се да прогласе независност Индонезије и одбаце облик независности који је дат на поклон од Јапана.

12. августа 1945, Јапанци су преко маршала Терауцхија у Далату у Вијетнаму рекли Соекарну, Хатти и Радјиман Ведиодининграту.

Да ће јапанска влада одмах доделити независност Индонезији и проглашење независности могло би се спровести за неколико дана.

Два дана касније, када су се Соекарно, Хатта и Радјиман вратили у своју домовину из Далата, Сутах Сиахрир је ургирао да Соекарно је одмах прогласио независност јер је резултате састанка у Далату сматрао варком Јапан.

Зато што се Јапан предао савезницима и како би избегао поделу у националистичком табору, између про-јапанских и про-јапанских.

Соекарно је подсетио Хатта-у да Сиахрир није имао право да прогласи независност јер је то било право ППКИ-а.

У међувремену, Сиахрир је сматрао да је ППКИ формирао Јапан, а проглашење независности ППКИ само јапански поклон.

14. августа 1945. Јапан се званично предао савезницима на броду УСС Миссоури.

Јапанска војска и морнарица и даље су на власти у Индонезији јер је Јапан обећао да ће вратити моћ у Индонезији савезницима.

Сутах Сиахрир, Викана, Дарвис и Цхоерул Салех чули су вести на радију ББЦ.

Након што је чула гласине да ће се Јапан поклонити до колена, млада група је подстакла старију групу да одмах прогласи независност Индонезије.

Старци не желе да журе. Они не желе крвопролиће у време проглашења.

Соекарно и Хатта отишли ​​су до јапанских војних власти (Гунсеи) да би добили информације у његовој канцеларији у Конингсплеину (Медан Мердека).

Али канцеларија је празна. Соекарно и Хатта са Соебардјом потом су отишли ​​у канцеларију Нотфу, контраадмирал Маеда, на Јалан Медан Мердека Утара (Маедина кућа на Јл Имам Боњол 1).

Маеда их је поздравила са честиткама на успеху у Далату. Док је одговарао, није добио потврду и још увек је чекао упутства из Токија.

По повратку из Маеде, Соекарно и Хатта су се одмах припремили за састанак Припремног комитета за независност Индонезије (ППКИ) у 10 сати 16. августа 1945. године.

Следећег дана у канцеларији Јалана Пејамбон-а бр. 2 да се разговара о свему што се односи на припрему проглашења независности.

Дан касније, превирања притиска који су захтевали преузимање власти од Индонезије све су више достизала врхунац младих из неколико група.

Састанак ППКИ 16. августа у 10 сати није одржан јер се Соекарно и Хатта нису појавили.

Учесници БПУПКИ у историјском путовању ка индонежанској независности, др. Раџиман је био једина особа која је била активно укључена у арену националне борбе почев од појаве Боеди Оетомо-а до формирања БПУПКИ-а.

Б. Секунде читања прогласа

Преговори између младих и старих у припреми текста прогласа независности Индонезије вођени су у 02.00 - 04.00 ујутру.

Текст прогласа написан је у трпезарији адмирала Тадасхи Маеда Јалан Имама Боњола бр. Састављачи текста прогласа су Ир. Соекарно, др. Мох. Хатта, и г. Ахмад Соебардјо.

Концепт прогласног текста написао је Ир. Сам Сукарно.

У предњој соби били су присутни и Б.М Диах, Саиути Мелик, Сукарни и Соедиро. Сукарни је предложио да су они који су потписали текст прогласа били Ир. Соекарно и др. Мох. Хатта у име народа Индонезије.

Текст прогласа откуцао је Саиути Мелик. Ујутро, 17. августа 1945. године, у Соекарновој резиденцији, Јалан Пегангсаан Тимур 56.

Догађај је почео у 10.00 читањем текста проглашења независности Индонезије од стране Соекарна, а затим је уследио кратак говор без текста.

Затим се завијорила црвено-бела застава коју је сашио Фатмавати, праћене примедбама Соевирја, заменика градоначелника Јакарте у то време и Моевардија, вође барисанског пелопора.

Ц. Садржај текста прогласа

• Изворни текст нашег прогласа, народ Индонезије, овим проглашава независност Индонезије. Питања која се тичу преноса снаге у д.л.л., обављаће се с највећом пажњом и у најкраћем могућем року. Дјакарта, 17. - 8. - 2005. године
  Представници индонежанске нације
• Аутентични текст
  П Р О К Л А М А С И Ми, народ Индонезије, проглашавамо независност Индонезије. Питања која се тичу преноса снаге у д.л.л., спровешће се темељито и у најкраћем могућем року. Дјакарта, 17. дан боелан 8 тахоен 05
  У име народа Индонезије.
  Соекарно / Хатта

Д. Разлика између изворног и аутентичног текста прогласа

• Реч „Проглас“ мења се у „П Р О К Л А М А С И“
• Реч „Ствари“ се мења у „Ствари“
• Реч „темпо“ је промењена у „темпо“
• Реч „Дјакарта, 17. - 8. - 2005.“ промењена је у „Дјакарта, 17. дан боелан 8 тахоен 05“
• Реч „Представници индонежанске нације“ промењена је у „У име индонежанске нације“
• Текст оригиналног прогласа написао је Ир. Соекарно и састав др. Мох. Хатта и г. Раден Ахмад Соебардјо. Док је садржај аутентичног текста резултат прекуцавања текста Мохамада Ибн Саиутија Мелика.
• Текст оригиналног прогласа није потписан, док је аутентични текст потписао Ир. Соекарно и др. Мох. Хатта.