Примери романа на индонежанском

Роман је облик приче који говори причу о човековом животу или догађају који је испричан на компликован и дуг начин. Осим што су облик приче, романи су такође укључени у категорију нове врсте прозе, врсте ненаучних есеја, добро као врсте белетристичке прозе. У овом чланку сазнаћемо какав је роман. Будући да је оригинална форма прилично дуга, у овом чланку ћемо погледати мали део форме романа. Примери о којима је реч су следећи!

Пријаји (поглавље Састродарсоно) *

Написао: Умар Каиам

Када се свирка на којој сам возио окренула према северу, напуштајући главни пут који је повезивао Суаракарту и Мадиун, моје срце је почело да удара. Испред мене је сеоски пут дуг око пет километара који води директно до Кедунгсима, мог села, где су моји родитељи. Испред мене, на пет километара удаљености, родитељи би ме примили раширених руку и не мање великог осмеха. Како и не бих, тога дана сам се - Соедарсоно - једино дете Мас Атмокасана, фармера из села Кедунгсимо, вратило из Мадиуна успешно џепајући помоћ за помоћ наставницима у Плосо: Ассистанце Ассистанце. Значило је да сам ја прва особа у нашој широј породици која је успела да постане пријаји, иако је то био пријаји најнижег нивоа. У реду је, најважнија ствар је да су моја стопала закорачила на ниво прииаии.

За неколико година, ако будем вредан и одан гувернеру, постаћу редовни учитељ у сеоској школи. Даље ће ојачати мој положај пријаја и службеника владе. А ако сам постао уредан учитељ, па, то се већ може рећи као поштована пријања.

Моји родитељи су сеоски пољопривредници кретен, заиста истински сеоски земљорадник. Исто тако са ујацима и Ујаче ја. Сви сеоски пољопривредници. Све од Наша шира породица, као и већина пољопривредних породица у селу, желела је својевремено један од чланова његове породице може напредовати и постати прииаии, а не зауставити се и бити задовољан што је сеоски фармер петани наравно. Па шаљу своју децу у школу село. Родитеље и мене су у ту сврху послали родитељи, без изузетка.

Међутим, за нас сеоску децу школе су изоловани кавези са жестоким пастирима званим учитељи. Већина нас то не може поднети и осећа се као код куће у школи. Недостају нам поља, игралишта, биволи и краве, дрвеће манга које смо каменовали и птице плинтенги (спајане камењем) које смо тада буђав (изгорела у гомили сувог лишћа). Напокон, већина наших родитеља није могла дуго да нас губи у школи.

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

То је пример прича романи на индонежанском. Ако читалац жели да дода референце на причу, читатељ може да отвори следеће чланке, и то: пример кратке приче, примери митова или митова, примери параболских бајки, пример бајке мудраца, примери кратких басни и њихових структура, прича, фазе у причи, као и чланци врсте прича. Надамо се да је корисно и да може пружити нове увиде свим читаоцима, било да се посебно ради о новим причама, или ЈезикИндонезија генерално. Молимо и да опростите ако у овом чланку постоје грешке. Хвала и хвала.

* Адаптирано из романа Умара Кајама „Пара Прииаии“, странице 32-33. (са мањим изменама)